Прегледај по Аутор "Ђого, Дарко"
Сада се приказује 1 - 20 од 21
Резултати по страници
Опције сортирања
- СтавкаUsing Film in Orthodox Pastoral Practice(Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, 2022) Golijanin, Vedran; Ђого, Дарко
- СтавкаUsing Film in Orthodox Pastoral Practice(Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, 2022) Голијанин, Ведран; Ђого, ДаркоWhile most Christian denominations were condemning or openly demonizing movies when this form of artistic expression was still in its infancy, many of them today embrace film and use it for pastoral purposes. Orthodox Church is not an exception: while at the end of 19th century Holy Synod of Russian Orthodox Church officially opposed movies because of their potential to lead the faithful astray, modern Orthodox filmmakers produce movies with the blessings of the highest Church authorities. Some of these movies, e.g. "The Island" (2006) and "Man of God" (2021), seem to function as cinematic homilies, more effective and more memorable than traditional formal homilies one can hear inside church buildings. Nevertheless, religious movies are primarily artistic expression sand, as such, should be interpreted as any other work of art. Theological interpretation of movies, especially by pastoral theologians, should encourage their actual use as pastoral means in parish communities. Since the theology of film is still largely unknown or ignored in the Orthodox world, this paper contains a short introduction to the topic of "theology and film", which is followed by theological analysis of four films with specifically Orthodox themes: "The Island", "Angel's Aisle", "Healing Fear" and "Man of God".
- СтавкаБиблијска економска етика данас: Одређени аспекти библијске економске етике у свјетлу савремених социолошко-политичких питања(Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, 2018) Топаловић, Владислав; Ђого, ДаркоОднос према богатству и сиромаштву у појединим књижевним цјелинама Старог и Новог Завјета поставља темеље једне библијске, теолошке економске етике која захтије-ва борбу против сиромаштва и позива вјернике на друштвену солидарност. Због таквог садржаја многи савремени социолошки концепти и идеологије користе Свето Писмо као референтну тачку. Како љевичарске, тако и неолибералне друштвене и економске теорије представљају древне библијске ауторе као своје далеке „претке“. Рад представља преглед библијског схватања сиромаштва и богатства и то схватање ставља у дијалог са савременим теоријама.
- СтавкаВЈЕРА „318 НИКЕЈСКИХ ОТАЦА” У СРПСКОМ ПИСАНОМ НАСЉЕЂУ СРЕДЊОВЈЕКОВНЕ БОСНЕ И ХУМА(2022) Ђого, ДаркоЈедан од најзначајнијих представника богумилске тезе о карактеру „Цркве босанске” био је Александар Соловјов, српски научник руског поријекла, који је нарочито натегнуто интерпретирао понеке од глоса и маргиналија из библијских текстова насталих у средњем вијеку на овом простору. Међутим, увид у изворна документа, нарочито дипломатичку грађу, не само да оповргава овакво гледиште, већ даје сасвим другачију слику – богословље које можемо да читамо и тумачимо изузетно је православно, како у тријадолошком, такo и у христолошком кључу. Да бисмо упоредили валидност ова два супротстављена полазишта, најприје анализирамо Соловјовљеву интерпретацију израза „иночедаго от Оца” у Јн 1,13 који он узима као показатељ „дуалистичке теологије” босанских крстјана. Затим насупротњеговим гледиштима упућујемо на израз „318 никејских Отаца”који се сусреће у дипломатичкој грађи насталој у Хуму и Босни, а који својом богословском семантиком указује на неоснованост богумилске тезе и наводи на закључак да су токови хришћанског, православног, ћирило-методијевског Предања били јасно засвједочени у теологији повеља с простора средњовековне босанске државе и Хума.
- СтавкаДА ЛИ ДАНАС ПОСТОЈИ ПЕНТАРХИЈА? (О „АУТОКЕФАЛИЈИ“, „СТАРИМ“ И „НОВИМ“ ПАТРИЈАРШИЈАМА ДАНАС)(Универзитет у Источном СарајевуПравославни богословски факултет„Свети Василије Острошки“, Фоча, 2023) Ђого, ДаркоУ раду аутор анализира појам пентархије у канонско-правном и црквено-историјском контексту у хеленској исловенофоној православној теологији. Показујући разлике уконцептуализацији система пентархије и аутокефалије између та два наративна тока, осликава се и разлика у идентитетима и указује на закључак према коме већ сада можемо говорити о два различита православна идентитета који су напрагу раздвајања, али и конфликта.
- СтавкаДа ли постоји „догматска икономија“? (или о једној „издаји вјере“ Светог Василија Великог)(Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, 2020) Ђого, Дарко; Јелисавчић, ЗоранЈедна живописна епизода из године 372. осликава нам борбу коју су Свети Оци Кападокијци морали да воде истовремено на два догматска фронта: с једне стране, супротстављајући се аријанској јереси која је у то доба уживала нарочиту подршку цара Валенса, док су се, с друге стране, појављивале оптужбе да Свети Василије Велики „издаје православну вјеру“ тиме што не проповиједа Божанство Духа Светога користећи исте термине којима се никејска теологија служила да нагласи једносушност Оца и Сина. У раду се разматрају границе „икономије“ на пољу догматских учења кроз конкретан примјер односа Светог Василија Великог према онима који су у то доба из македонијевских кругова приступали Цркви. На примјеру догматске борбе, али и педагошког приступа Отаца IV вијека, осликани су закључци релевантни за савремени догматско-педагошки приступ у контрасту према бинарној схеми фундаментализма.
- СтавкаДуховна служба у оружаним снагама (Драган Шућур, Православно свештенство у МО и ОС БиХ. Бања Лука: Ризница, 2018)(Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, 2020) Шољевић, Саша; Ђого, Дарко
- СтавкаЕВХАРИСТИЈА ИЛИПРЕТХРИШЋАНСКА ПРОШЛОСТ.ЈЕДНА БОГОСЛОВСКАРЕЕВАЛУАЦИЈА ЧАЈКАНОВИЋЕВИХИСТРАЖИВАЊА О СЛАВИ(2023) Ђого, ДаркоУ мисли Веселина Чајкановића посебно се издвајају његова истраживања феномена крсне славе или крсног имена. Важност његовим запажањима придаје не само фундаментални значај овог феномена за питање о карактеру српског народа и његове религиозности, већ она почива и на изузетној посвећености Чајкановића расвјетљавању питања о поријеклу и суштини славе. Како је један од основних задатака његовог научног опуса била реконструкција „старе српскевере“, тј. паганских слојева у српским народним вјеровањима, чини седа су и његова истраживања феномена славе супстанцијално обиљеже-на овим захватом. Зато је врло важно да најприје разумијемо Чајкановићева гледишта у односу нехришћанске културе и библијске поуке, ада тек затим погледамо релевантност његових истраживања крсне славе. Аутор се труди да прошири Чајкановићеве парадигме постављенена Претпоставкама о дубински претхришћанском карактеру славе такошто ће документовати могуће ритуалне и семиолошке паралеле измеђукрсне славе и евхаристије.
- СтавкаИслам и Запад: Порекло и оправданост феномена исламофобије(Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, 2018) Голијанин, Ведран; Ђого, ДаркоАутор у раду излаже основне аргументе екстерналистичке и интерналистичке школе у изучавању феномена исламофобије. При том је посебна пажња посвећена питању спојивости ислама са традиционалним јудео-хришћанским вредностима европске цивилизације. Износећи преглед и критику ставова обе школе, аутор покушава да изгради објективно виђење исламофобије и да на њу понуди одговор у духу хришћанског братољубља.
- СтавкаМадраше Светог Јефрема Сиријског о Јони и Ниневљанима(Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, 2018) Ерић, Бошко; Ђого, ДаркоАутор рада доноси кратак увод који је кључан за правилно разумевање Јефремових мадраша, а у ком објашњава која је њихова улога, тј. са којим циљем их је Јефрем писао и наглашава да је само са правилним разумевањем шта су мадраше могуће избећи погрешно разумевање (може да се каже и целокупне) Јефремове мисли, као и да се избегне предрасуда о овом сиријакофоном светитељу да је он само велики песник, али не и богослов. Након увода аутор доноси превод "Мадраша о Јони и Нинивљанима", а које су део једне веће колекције под називом "Мадраше о девствености". На крају се извлачи закључак који за своју основу има Јевремову праксу писања и извођења мадраша, а који може да помогне и при данашњој Црквеној мисији.
- СтавкаНаговор на теологију(Православни богословски факултет "Свети Василије Острошки" Фоча, 2011) Ђого, Дарко; Топаловић, Владислав (Оперативни уредник)У раду аутор настоји да укаже на неке од основних проблема савремене православне теолошке мисли. Као основни проблем он поставља питање идентитета и смисла теологије и упућује на један покрет од теолошког говора ка проблемима свијета. Теологија мора да се окрене Другоме, да уђе у један однос ка ономе и онима са којима неће дијелити само конфор споразумијевања у истом, него и бреме различитости и амбивалентност одношења. Тај покрет је у наставку описан кроз низ аспеката теолошке мисли којеимају потребу за поновним премишљањем: да ли постоји "географија" теологије? Да ли су "класични" теолошки методи довољни? Да ли је теологија наука? Протрептички моменату раду је повезан са проблемом друштвене релевантности теологије.
- СтавкаНегативна инклузија – једна стара (теолошка) парадигма и питање „признавања“ другог у међурелигијском дијалогу у Босни и Херцеговини(Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, 2018) Ђого, Дарко; Ђого, ДаркоМеђурелигијски дијалог у Босни и Херцеговини до сада се углавном догађао без уношења теолошког садржаја вјерских заједница у његово средиште, као својеврсна међурелигијска реторика. Аутор се у предложеном раду залаже за поновну актуелизацију теолошких тема као кључних за међурелигијски дијалог, нарочито у дијалогу муслима-на и хришћана. Полазећи од приговора појединих исламских учењака да су муслимани суштински „неравноправни“ у дијалогу јер је њихово мјесто у свештеној повијести јудаи-зма и хришћанства – „непризнато“, аутор показује да су и сами муслимани склони да гле-дају на Јевреје и хришћане кроз призму „негативне инклузије“ – укључивања оног другог у свој поглед на свештену повијест, али са јасним указивањем на „јеретичност“ оног другог. Посебна пажња посвећена је концепту „тахрифа“ – „искварености“ данашњих свештених писама јудаизма и хришћанства, који је повезан са честим навођењем признавања „народа књиге“ у међурелигијској реторици са муслиманске стране.
- СтавкаНезлобиво, али не и неразумно“ O јуродивој и дјечијој перспективи у књижевно-богословској мисли Милана Радуловића(Институт за књижевност и уметност - Београд; Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, 2018) Ђого, ДаркоУ раду се полази од уживљања у (јеванђеоску) теологију Дјетета, на основу које је могуће разумјети књижевнотеоријску и књижевнокритичарску мисао Милана Радуловића. Та мисао исказује се као јуродива у свом прикривеном снисхођењу пред свим оним умјетничким односно књижевномислилачким недостацима у дјелима аутора којима се Радуловић бавио. Као поткрепљење таквог (дјетињастог) приступа које проистиче из незлобивости душе тумача, служи метакритички и теолошки осврт на Радуловићево читање дјела Добрице ћосића и Борислава Пекића, која – ма колико то необично звучало – у себи чувају потенције несвјесне или неосвијешћене хришћанствености.
- СтавкаОбнова православне црквене музике у наше вријеме(Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, 2019) Учур, Драган; Ђого, ДаркоПравославно појање у служби је богослужења и литургијског живота. Традиционално црквено појање у Срба опстало је током вијекова, а његовим записивањем и хармонизацијом бавили су се најистакнутији српски композитори 19. и 20. вијека. Другу половину прошлог вијека, дакле вријеме социјалистичке Југославије обиљежило је запостављање црквеног појања и званична забрана рада хорова који су дјеловали у оквиру националних културних друштава. Тек са падом комунизма и јачањем црквеног живота обновљен је рад старих хорова или су основани нови. Савремени српски композитори компонују духовну музику, обраћајући се традицији Мокрањца, Христића и Тајчевића. За стручно школовање црквених појаца и диригената немјерљиву важност има oснивање Одсјека за црквену музику и појање на Музичкој академији у Источном Сарајеву, чиме су остварени планови који сежу још у период између два свјетска рата.
- СтавкаОбожење – циљ васпитања и образовања у Србљаку(Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, 2018) Ступар, Владимир; Ђого, ДаркоОбожење као реалност живота у Цркви се у опиту светотајинског јединства са Христом показује као остварена педагогија Цркве у пракси. Делатност Светог Духа у Цркви увек води ка Христу. Освећене личности у Цркви откривају тајну слободе и љубави као начина постојања. Нарочито службе Србљака откривају обожење као саборни догађај који се остварује у богослужењу Цркве а нарочито у Светој Литургији, показујући да је обожење коначни циљ живота и јединства са Богом.
- СтавкаПасторално-мисиолошка анализа народне религиозности с посебним освртом на проблем култа предака(Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, 2018) Голијанин, Ведран; Ђого, ДаркоАутор анализира питање народне религиозности и испитује њену везу са „вишом“религиозношћу коју заступају традиционалне хришћанске цркве. Иако је ово наизглед антрополошки проблем, пажљивија теолошка анализа открива да је овде, заправо, реч о кључном елементу инкултурације, односно о флексибилности хришћанства приликом сусрета са различитим народима и културама. Поједини облици народне ралигиозности, нпр. далекоисточни култ предака, показали су се као битне препреке у хришћанским ми-сијама или у учвршћивању хришћанства међу већ христијанизованим групама. Због тога је неопходна детаљна пасторална и мисиолошка анализа овога проблема.
- СтавкаПол Тилих и пастирско богословље(Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, 2019) Голијанин, Ведран; Ђого, ДаркоУ раду је изнесен преглед пасторалне теорије немачког и америчког теолога Пола Тилиха. С обзиром на његово уважавање савремене медицине и психологије, као и дубоко разумевање културе и симболичких облика, Тилих је формулисао занимљиве смернице за развој пастирског богословља у савременом добу. Иако је био протестантски теолог, његова мисао је неизбежна и изузетно вредна у свакој расправи о односу хришћанства и културе, што свакако спада и у интересовање православног пастирског богословља. Због тога ће у раду, упоредо са прегледом Тилихове пасторалне теорије, бити изнете и оцене њене валидности из православне перспективе.
- СтавкаПојам покајања у службама Србљака као пута ка обожењу(Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, 2018) Ступар, Владимир; Ђого, ДаркоПокајање је основа живота светитеља, па према томе и сваког од чланова Цркве који хоће да достигну тајну слободе и љубави као начина постојања. Нарочито службе Србљака откривају покајање као пут ка обожењу у светотајинском јединству са Христом и позивају верне да крену тим путем. Минејске службе Србљака су парадигма молитвено-покајног двига ка Христу и откривају есхатолошку истину Цркве да је благодатни живот са Светом Тројицом и са светима, темељ будућег живота. Педагогија Цркве се открива у покајној пракси као љубав према Богу и ближњима, не само као есхатолошка истина обожених личности у заједници са Христом већ и као основ живота овде и сада.
- СтавкаПутеви хришћанске инкултурације у Индији(Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, 2019) Голијанин, Ведран; Ђого, ДаркоХристијанизација Индије, започета у првим вековима хришћанства, процес је који се одвија и данас. Употреба индијске философије, теологије, културних и религијских симбола у хришћанском теолошком контексту постала је, након векова европске импозиције, нормативна у скоро свим хришћанским деноминацијама које имају своје упориште у Индији. Аутор износи преглед неколико најинтересантнијих примера хришћанске инкултурације у Индији у новијој историји, с циљем упознавања српске теолошке мисли са плодовима индијске мисије.
- СтавкаСтатус СПЦ у РС БиХ после доношења Устава из 1974. године(Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, 2018) Шољевић, Саша; Ђого, ДаркоУстав и закони СФРЈ одредили су да је исповедање вере приватна, а не јавна ствар, чиме су верници стављени у дискриминисан положај. Иако су црква и држава биле фор-мално одвојене, а цркве и верске заједнице имале право да самостално утврђују и уређују своју организацију држава није чувала неутралност у верским питањима, него је контроли-сала њихов рад и мешала се у њихове послове. Друштвена маргинализација СПЦ и притис-ци власти били су израженији од притисака према другим верским заједницама. То је било много приметније после доношења савезног Устава 1974. године, којим су уведени елемен-ти конфедералног уређења. Изграђивањем републичке државности у СР БиХ репресија према СПЦ је појачана, што се огледало у хапшењу свештеника, забранама прикупљања прилога у црквене сврхе и наставку отуђивања црквене имовине. СР БиХ била је бастион догматизма и цензуре све до краја осамдесетих година.