Прегледај по Аутор "Лазић, Срђан"

Сада се приказује 1 - 1 од 1
  • Сличица
    Ставка
    Епидемиолошке одлике болничких пролива које изазива Clostridium difficile у установи терцијарног нивоа здравствене заштите у Србији
    (Serbian Medical Association, 2013) Шуљагић, Весна; Ђорђевић, Драган; Лазић, Срђан; Мијовић, Биљана
    Увод Данас се међу најзначајније узрочнике пролива у болничкој средини сврстава Clostridium difficile (C. difficile). Широк спектар обољења које ова бактерија изазива познате су под називом „болести повезане са C. difficile“ (енгл. Clostridium difficile associated disease – CDAD). Развоју CDAD обично претходе примена антимикробне терапије и фекално-орална инфекција бактеријом C. difficile. Последњих година епидемиолошка слика CDAD се значајно променила. Недавно је установљен хипервирулентни епидемијски сој BI/NAP1/027, узрочник тешких епидемија у Северној Америци и Западној Европи. Циљ рада Циљ истраживања је био да се одреди учесталост фактора ризика за настанак CDAD код болесника оперисаних у Војномедицинској академији (ВМА). Методе рада Испитивањем су обухваћене особе оперисане у ВМА од 1. јануара до 31. децембра 2010. године. Примењена је угнежђена анамнестичка студија. Испитаници су сврстани у две групе: оне са CDAD и оне без CDAD (контролна група). Испитаници су клинички праћени проспективно, а подаци о њима су прикупљани упитником током рутинског епидемиолошког надзора. Резултати Током 2010. године стопа инциденције CDAD у ВМА је била 3,3 на 10.000 болничких дана. Униваријантна регресиона анализа је показала да су дужина примања једног антибиотика и дужина примања два антибиотика, као и истовремено примање два антибиотика, значајно чешће уочени код болесника са CDAD у односу на оперисане болеснике без CDAD. Независан фактор ризика за настанак CDAD била је дужина примања једног антибиотика. Закључак Смањење стопе инциденције CDAD постиже се применом поузданих мера превенције и сузбијања: рационалном употребом антибиотика, раним постављањем дијагнозе и лечењем инфицираних особа, њиховом контактном изолацијом, правилном дезинфекцијом, те сталном едукацијом медицинског и немедицинског особља.