Прегледај по Аутор "Тупеша, Ненад"
Сада се приказује 1 - 18 од 18
Резултати по страници
Опције сортирања
- СтавкаNew Atheism and ‘Evil’ of Religions: The Call of Pastoral Theology for Building New Apologetics(Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, 2015) Golijanin, Vedran; Тупеша, НенадIn this paper, the author explores the New Atheism movement in the West and contemporary Western apologetics. The goal of such research is to present the apologetics as a valid answer of the Church to modern science and atheistic conclusions based on it. Apologetics should be reestablished as a separate theological discipline that would help young theologians understand the issues in dialogue between New Atheism and Christianity, which are currently studied briefly in pastoral theology.
- СтавкаБоголикост и слобода у педагогији Цркве(Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, 2015) Ступар, Владимир; Тупеша, НенадЧовек који је створен као икона Божија своје постојање у створеном свету остварује на два начина. Један је литургијски који човека освећује и обожује, а други је нелитургијски који човека одваја од Бога и чини неслободним. Пуноћа боголикости јесте пуноћа слободе коју нуди заједница са Богом. Циљ педагогије Цркве је обожење човека, који као личност постоји у заједници слободе и љубави благодати Светога Духа, односно у литургијској заједници јединства Свете Тројице и целокупне творевине.
- СтавкаБогословље кроз дjелање у мисли Силуана Атонског(Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, 2017) Денда, Саво; Тупеша, НенадБогословље није технологија већ теологија ријечи. Постоје они који се баве технологијом ријечи и они који се кроз дjелатан живот баве богословљем у самој његовој суштини. Старац Силуан нам посвједочава православно предање истине које је сажето у једно – дjелај да би познао. Ако нема дjелања, нема ни познања и самим тим нема ни богословља. Без дjелања нема ни учествовања, а оно је једино могуће кроз дjелатно опитовање, јер без тога богословље постаје и остаје технологија ријечи.
- СтавкаДопринос Сергија В. Троицког проучавању Законоправила Светог Саве(Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, 2023) Тупеша, НенадПроучавање Законоправила Светога Саве, којим се бавио највећи српски канониста Никодим Милаш, интензивирано је половином прошлог века захваљујући Троицком, Мошину, Јагићу, Соловјову и многим другим бугарским и руским истраживачима. Сви они давали су своје научне судове који су постали предмет савремених научних истраживања. Ипак, научни ставови Троицког су скоро потпуно уклонили сумњу у ауторство Светога Саве по питању Законоправила. Стога, овај рад има за циљ да истакне допринос Троицког савременом сагледавању и перцепцији Законоправила Светог Саве које је, по његовим речима, и после доношења нових, модернијих српских закона, и даље остало главна правна колекција, допуштајући новим колекцијама и зборницима само помоћна и супсидијарна својства. Његови ставови о томе како треба издати Светосавску Крмчију били су кључни када је посреди издавање Иловичког и Сарајевског преписа Законоправила са тумачењима.
- СтавкаЕсхатологија Његошева(Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, 2017) Денда, Саво; Тупеша, НенадТешко је поставити границе неке Његошеве есхатологије. Његош је био пјесник мислилац и теолог мислилац. Између мислија теолога и пјесника се и протеже поимање есхатологије. Поимање је у сталној напрегнутости измећу та два мислија. И у поезији и у теологији Његош је био самоук и та самоукост се одражава и на његова дјела и на мисао у њима. Има неких лутања у његовом поимању есхатолошких питања, па ипак можемо рећи да се кроз то својеврсно слагање супротности пројављује „света бистра вода са источника твога бесмртнога“.
- СтавкаИспуњење крштењских завета у Светој Тајни монашког пострига(Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, 2017) Тупеша, Ненад; Тупеша, НенадРазумевање тајне Крштења у контексту православног подвижништва је кључ за правилно тумачење монашког пострига као свете тајне. Крштење и монашки постриг су суштински утемељени на подвижничком етосу, и аскеза је та преко које човек хришћанин остварује свој христообразни начин постојања. Остварење новог начина постојања који је утемељен на Христу постиже се пре свега Крштењем кроз одрицање од света и природног начина постојања који завршава смрћу, и монашком аскезом као најаутентичнијим обликом хришћанског живљења чији је циљ остварење крштењских завета. С обзиром на то да постоји мноштво светоотачких тумачења тајне Крштења, било би немогуће анлизирати све аспекте ове велике Тајне ступања у Цркву, као и тајне монашког пострига. Због тога, ова кратка студија има за циљ да сагледа само неке аспекте тајне Крштења у Првој и Другој мистагошкој Катихези Светог Кирила Јерусалимског које умногоме представљају основу за сва потоња тумачења, а посебно у области богослужбеног символизма. Монашки постриг, који многи богослови не сматрају светом тајном, сагледаван је на потпуно другачији начин у Ареопагитским списима, или прецизније у спису О Црквеној јерархији, са богатим символизмима који се нераскидиво везују за Крштење. Управо тумачења ових тајновидаца могу у потпуности да потврде нераскидиву светотајинску везу између ове две свете тајне.
- СтавкаИстория как идентичность: вклад в православное осмысление историчности(Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, 2014) Джого, Дарко; Тупеша, НенадПравославие часто называют слишком «историчным» и консервативным. Данная статья имеет целью объяснить, что это видимое упорное стремление жить вопреки окружающей динамике есть лишь непреложная стабильность формы и содержания в быстроменяющемся мире. Вследствие этого выходом для православных христиан является не отвержение истории, но ее богословское истолкование, а затем и осмысление. Потому что богословие это историческое событие, а история – теологический процесс.
- СтавкаИсторијски пут развоја западног хришћанства(Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, 2016) Петровић, Далибор; Тупеша, НенадИсторијски пут који је прешло Западно хришћанство од оснивања Римске цркве до савременог доба био је у великој мјери одређен приликама специфичним за поднебље западне Европе и чињенице да је најважнија иi најпоштованија хришћанска заједница са њеним епископом била основана у главном граду Империје – Риму. Дуго времена Рим је у односима са Истоком, са православним Константинопољем или са другим древним патријаршијама, имао незаобилазну улогу у креирању ситуације која је остављала трајне посљедице на црквену стварност. Истовремено, управо ови односи обликовали су учење Римске курије о мјесту и положају Римокатоличке цркве у свијету. То учење је у периоду послије Великог раскола само разрађено до облика који имамо данас. Реформација, као израз бунта против званичне доктрине Римокатоличке цркве, само је допринијела усложњавању односа којима је оспорено неприкосновено лидерство Римске курије на Западу, а самим тим и њихових претензија на свјетском нивоу.
- СтавкаКанонско-литургичка проблематика институције брака(Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, 2015) Тупеша, Ненад; Тупеша, НенадБрак као институција божанског и природног права, установљена још у рају, заокупљала је бригу Цркве од самог њеног настанка. Као догађај и као тајна, брак је био и остао најзначајнији догађај у животима људи, а поготово хришћана којима је Црква откривала саму суштину брака, тј. односа мужа и жене као тајанственог односа Христа и Цркве. Овај однос Апостол Павле назива “ великом тајном” (Еф. 5, 32). Чувајући брак као велику тајну људског живота и начина спасавања човека у свету, Црква је била изложена великим притисцима споља и изнутра. Односи између Цркве и државе су се током историје мењали на плану брачног законодавства и као такви остављали дубоки траг у схватању брака као Светотајинског и општег друштвеног догађаја. Црква се и у наше време суочава са савременим друштвено-политичким и социолошким околностима у којима се путем модерних законодавстава брак све више посматра као природно-биолошки феномен који треба озаконити или црквеним чином или формом грађанског брака. Стога је циљ ове скромне студије да расветлити поједине аспекте брака и да допринесемо разумевању ове проблематике у нашем времену.
- СтавкаЛитургијска употреба Антиминса. Покушај историјско-литургичке и богословске анализе(Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, 2013) Тупеша, Ненад; Голијанин, ВедранУпотреба Антиминса у евхаристијском тајнодејству и литургијској пракси која у Православној Цркви преовладава дуги низ векова, захтева извесна разјашњења која овај скромни рад покушава да изложи. Циљ рада није детаљна анализа свих постојећих историјских, литургијских или канонских извора, већ указивање на извесне литургичке и богословске проблеме који проистичу из устаљене праксе везане за Антиминс. Нејасан историјски ток развоја Антиминса и његове литургијске функције стварао је велике нејасноће, како у прошлости, тако и данас. Услед тога, неки од истакнутих богослова из прошлости, али и нашег времена, сматрају да је употреба Антиминса у Литургији обавезна, док други оспоравају овакво мишљење. Покушајем историјско-литургичке и богословске анализе, ова проблематика ће бар делимично бити разјашњена.
- СтавкаЛитургијске и литерарне карактеристике Псалтира(Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, 2014) Топаловић, Владислав; Тупеша, НенадУ раду аутор разматра положај Псалтира у хришћанском богослужењу, однос појединачних Псалама према старојеврејском култу и литерарно јединство Псалтира. Иако је некада био „кичмени стуб“ црквеног богослужења Псалтир је неоправдано запостављен у тренутним богослужбеним праксама. У древном јудејству су храмовно богослужење и лична молитва појединца чинили његов „животни контекст“. Због тога се дуго сматрало да је Псалтир збирка насумично скупљених, дивергентних богослужбених текстова која нема унутрашњу кохезију и литерарно јединство. У новије вријеме се све више увиђа кохерентност Псалтира, што се одражава на модерну егзегезу која је све мање „егзегеза Псалама“, а све више „егзегеза Псалтира“. Приликом поновног „враћања“ Псалтира на мјесто у православном богослужењу које му припада, требало би водити рачуна и о његовој литерарној цјеловитости.
- СтавкаМолитва анамнезе у неким западним анафорама(Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, 2016) Тупеша, Ненад; Тупеша, НенадЕвхаристијски опит Цркве Божије посведочен је свеукупним литургијским предањем, а пре свега свештеним и свесавршеним спомињањем. Евхаристијско спомињање није ништа друго до пројава Царства Божијега, које се доживљава као вечна садашњост у којој је присутна прошлост и будућност. Под силним дејством овог доживљаја свеукупно оваплоћено богословље, тј. Литургија, може се схватити као велико спомињање (анамнеза) које у себе укључује благодарење, приношење и сам призив Духа Истине. Отуда у свим литургијским типовима свештено спомињање заузима централно место јер верно сведочи о великој тајни побожности у коју се несебично погружавамо и исту предокушамо на неисказан начин. Стога се увек и изнова јавља жеђ и потреба да се и сами нађемо на благодатном простору јерургијског спомињања богословствујући о њему у светлости онога што је било, што бива и што ће по обећању Божијем бити. Oсећајући ту жеђ за оваполоћеним богословљем које се јасно открива у евхаристијском тајнодејству, аутор се у раду бави местом и богословским садржајем молитве анамнезе у најдревнијој Иполитовој анафори и појединим западним литургијама. На тај начин се преко молитве анамнезе даје могућност правилног сагледавања развоја и свих осталих, условно речено, елемената молитве анафоре који чине јединствену целину.
- СтавкаМолитва у Србљаку и њен васпитни и образовни значај као претпоставке ка обожењу(Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, 2014) Ступар, Владимир; Тупеша, НенадОбожење које је циљ црквене педагогије и целокупног подвижничког етоса у православном искуству посматра се као плод благодати Светога Духа. Молитва је израз личносног односа са Христом у литургијском динамизму љубави и синергији слободе коју су Светитељи остварили кроз обожење. Србљак нам показује да се савршенство Светитеља темељи на јединству са Христом које се манифествује у целокупном аскетском искуству као молитвени етос. Mолитва за Светитеље је израз личног али и благодатног сусрета са Христом у богослужењу Цркве. Службе Србљака нас уводе у неисцрпну ризницу молитвеног етоса и имају васпитно-образовни карактер.
- СтавкаПокушај изградње руске цркве у Сарајеву између два свјетска рата(Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, 2017) Петровић, Далибор; Тупеша, НенадИзмеђу два свјетска рата у Сарајеву је постојала знатна популација Руса белогар-дејаца који су ту организовали свој живот и рад. Велики број тих људи био је изузетно образован а притом и свјестан својих коријена, културе и духовности. Жељели су да своје насљеђе очувају у новонасталим околностима, те су због тога и покренули иницијативу за подизање руског православног храма у Сарајеву. Ипак, за њих и средину у којој су обитавали често није било одговарајућег рјешења. Исто тако, уочљива је извјесна доза неспремности српских институција у Сарајеву да овој популацији пружи додатну помоћ на основу које би у Сарајеву руски избјеглички корпус оставио упечатљивији материјални траг свог постојања.
- СтавкаСтатус Рељевске богословије 1882-1918. године(Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, 2015) Шољевић, Саша; Тупеша, НенадАутор у овоме раду пише о положају Рељевске богословије од њеног оснивања 1882. године до пресељења у Сарајево у годинама Првог светског рата. Земаљска влада која је финансирала Богословију строго ју је надгледала и усмеравала њен рад. Влада је одобравала наставни план и програм Богословије, док је ректора и професоре постављало Заједничко министарство финансија у Бечу; више професора било је удаљено из Богословије због националног рада. Репресија над митрополијама, црквено – школским општинама и конфесионалним школама била је константна, и то у служби припремања за анексију Босне и Херцеговине. Рељевска богословија реформисана је 1892. године и изједначена са осталим државним заводима. После завршетка борбе за црквено-школску аутономију Богословија је 1909. године доживела ревизију наставног плана и програма; тада је званично названа Српско-православно богословско училиште. У годинама Првог светског рата Рељевска богословија била је једина српска школа која није затворена, али је радила под појачаном контролом Земаљске владе, која је од управе и професора захтевала да изграђује „аустроугарско родољубиво расположење“ међу ученицима. Ратне године биле су обележене изолованошћу, сиромаштвом, оскудицом хране и малим бројем ученика у Богословији, која је 1917. године премештена у Сарајево.
- СтавкаСусрет цара Душана и Григорија Паламе на Атосу(Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, 2015) Сајловић, Мирко; Тупеша, НенадСусрет и разговор цара Душана са Светим Григоријом Паламом на Светој Гори Атонској одавно је препознат у савременој византологији. О њему се углавном говорило са агиолошког аспекта тј. величања монашке смирености и мудрости Светога Григорија или, пак, као интересантна анегдота из живота највећег српског владара. У раду доносимо допуњен и исправљен превод њиховог разговора, те могућности његовог вишесложног тумачења као историјског извора.
- СтавкаЦрква као неисцрпни извор надахнућа(Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, 2017) Ступар, Владимир; Тупеша, НенадИскуство живота са Светом Тројицом у оквирима црквеног тајинства остварује се као надахнуће или благодат Светога Духа. Црква свој идентитет заснива на делатности Светог Духа који увек чини Христа присутним у литургијском опиту и личном искуству верних који онтолошки остварују слободу, љубав и живот у евхаристијском јединству са Светом Тројицим, светом и једни са другима. На овај начин открива се не само есхатолош-ка истина о обоженом човеку, већ пре свега истина о Тројичном Богу као Богу Љубави
- СтавкаЈелеосвећење – Света Тајна или тајнодејство(Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, 2014) Тупеша, Ненад; Тупеша, НенадСавршавање Св. Тајне јелеосвећења како је она засведочена у савременој пракси Цркве захтева историјско-литургичко и богословско сагледавање. Од једне просте молитве коју је изговарао епископ или презвитер над уљем којим су се потом помазивали болесни чланови заједнице на Евхаристији која се савршавала у Цркви или у кући болесника, током историје дошло се до једног вишеслојног обреда који су савршавали седморица епископа или презвитера. Услед девијантности одређених литургијских и богословских момената ова Тајна се још у XV веку потпуно одвојила од Божанствене Евхаристије. Циљ рада је да укаже на извесне пробелеме који се тичу историјског развоја Тајне јелеосвећења, да сагледа пастирски и еклисиолошко-сотириолошки карактер Тајне у светлости њеног савршавања у конкретној Литургијској заједници, да на основу релевантних чињеница покаже да се јелеосвећење и даље може сматрати више Св. Тајном него тајнодејством.