Прегледај по Аутор "Шољевић, Саша"

Сада се приказује 1 - 7 од 7
  • Сличица
    Ставка
    Духовна служба у оружаним снагама (Драган Шућур, Православно свештенство у МО и ОС БиХ. Бања Лука: Ризница, 2018)
    (Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, 2020) Шољевић, Саша; Ђого, Дарко
  • Сличица
    Ставка
    Значај Законоправила Светог Саве
    (Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, 2019) Шољевић, Саша
    Законоправило Светог Саве је зборник световног и црквеног законодавства којим је српски народ добио хришћански поглед на Цркву, државу и друштво. Свети Сава је разумео колико је законодавна делатност значајна не само за организовање Цркве, него и за целокупан живот народа, јер Црква не означава само заједницу људи са Богом, него и међусобну заједницу људи. Свети Сава је опомињао да сви који желе да живе по Законоправилу треба да се кроз молитву и покајање очисте од сујете, мржње и зла. Народ има праве вредности само ако живи jеванђелским животом и у својој историји оваплоћује богочовечанске вредности. У Законоправило нису укључени они правни зборници који су учили о универзалном ауторитету византијског цара и цариградског патријарха. Напротив, Законоправило је резултат оригиналне кодификације римско-византијског права. Сврха црквених канона је да чланове Цркве руководе на путу обожења и спасења, а црквене епитимије имају педагошки циљ – покајање и интеграцију грешника у црквени живот. Кроз Законоправило римско-византијско право снажно је продирало у живот народа, нарочито у породично и имовинско право. Држава је рано схваћена као заједница свих верних, као мистично тело којим управљају краљ и архиепископ. У држави Немањића симфонија Цркве и државе остварена је потпуније него у Византији, није било цезаропапизма, него су јасно одређене надлежности владара и надлежности поглавара Цркве.
  • Сличица
    Ставка
    Значај четири царска меморандума у борби за црквено-школску аутономију Срба у Босни и Херцеговини
    (Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, 2013) Шољевић, Саша; Голијанин, Ведран
    У раду је приказан положај Православне цркве у Босни и Херцеговини у годинама аустроугарске окупације. Хабсбуршке власти укинуле су црквено – просветну аутономију, коју је Православна црква вековима уживала у време oтоманске управе. Са циљем враћања аутономије, формиран је српски покрет, који су водили имућни трговци; важну улогу имали су народни свештеници, док је јерархија, коју је именовао цар Франц Јозеф, заговарала мање радикалне промене у црквеном животу, видећи у захтевима покрета за црквено – школску аутономију слабљење епископског ауторитета. Аутор рада анализира садржај четири меморандума, које су цару предале вође покрета за аутономију.
  • Сличица
    Ставка
    Пути недоходи међуцрквених односа
    (Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, 2014) Шољевић, Саша
    У овом раду аутор разматра ставове теолога из редова „Цркве у Хрвата“ оправослављу и о Србима, нарочито њихове теорије проистекле из радова Мандића и Драгановића.
  • Сличица
    Ставка
    Статус Рељевске богословије 1882-1918. године
    (Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, 2015) Шољевић, Саша; Тупеша, Ненад
    Аутор у овоме раду пише о положају Рељевске богословије од њеног оснивања 1882. године до пресељења у Сарајево у годинама Првог светског рата. Земаљска влада која је финансирала Богословију строго ју је надгледала и усмеравала њен рад. Влада је одобравала наставни план и програм Богословије, док је ректора и професоре постављало Заједничко министарство финансија у Бечу; више професора било је удаљено из Богословије због националног рада. Репресија над митрополијама, црквено – школским општинама и конфесионалним школама била је константна, и то у служби припремања за анексију Босне и Херцеговине. Рељевска богословија реформисана је 1892. године и изједначена са осталим државним заводима. После завршетка борбе за црквено-школску аутономију Богословија је 1909. године доживела ревизију наставног плана и програма; тада је званично названа Српско-православно богословско училиште. У годинама Првог светског рата Рељевска богословија била је једина српска школа која није затворена, али је радила под појачаном контролом Земаљске владе, која је од управе и професора захтевала да изграђује „аустроугарско родољубиво расположење“ међу ученицима. Ратне године биле су обележене изолованошћу, сиромаштвом, оскудицом хране и малим бројем ученика у Богословији, која је 1917. године премештена у Сарајево.
  • Сличица
    Ставка
    Статус СПЦ у РС БиХ после доношења Устава из 1974. године
    (Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, 2018) Шољевић, Саша; Ђого, Дарко
    Устав и закони СФРЈ одредили су да је исповедање вере приватна, а не јавна ствар, чиме су верници стављени у дискриминисан положај. Иако су црква и држава биле фор-мално одвојене, а цркве и верске заједнице имале право да самостално утврђују и уређују своју организацију држава није чувала неутралност у верским питањима, него је контроли-сала њихов рад и мешала се у њихове послове. Друштвена маргинализација СПЦ и притис-ци власти били су израженији од притисака према другим верским заједницама. То је било много приметније после доношења савезног Устава 1974. године, којим су уведени елемен-ти конфедералног уређења. Изграђивањем републичке државности у СР БиХ репресија према СПЦ је појачана, што се огледало у хапшењу свештеника, забранама прикупљања прилога у црквене сврхе и наставку отуђивања црквене имовине. СР БиХ била је бастион догматизма и цензуре све до краја осамдесетих година.
  • Сличица
    Ставка
    ЈУРИДИЧКА ПРИРОДА УЧЕЊА ЖАНА КАЛВИНА
    (2019) Шољевић, Саша