Обожење – циљ васпитања и образовања у Србљаку
Учитавање...
Датум
2018
Аутори
Наслов журнала
Журнал ISSN
Наслов волумена
Издавач
Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву
Апстракт
Обожење као реалност живота у Цркви се у опиту светотајинског јединства са Христом показује као остварена педагогија Цркве у пракси. Делатност Светог Духа у Цркви увек води ка Христу. Освећене личности у Цркви откривају тајну слободе и љубави као начина постојања. Нарочито службе Србљака откривају обожење као саборни догађај који се остварује у богослужењу Цркве а нарочито у Светој Литургији, показујући да је обожење коначни циљ живота и јединства са Богом.
Опис
Србљак као богослужбена књига је на првом месту књига Цркве, а то значи да се употребом Србљака у богослужењу Цркве остварује богочовечанска педагогија у пракси. Циљ црквене педагогије се остварује у освећењу човекове личности, што је могуће у заједници са Светом Тројицом. Богослужење Цркве представља динамизам живота и молитве, тај динамизам је плод делатности Светога Духа, који води освећењу личности и благодатном сједињењу са Христом. Ово сједињење представља основ вечног живота, односно суштину живота Цркве као благодатне заједнице. У том смислу, Александар Шмеман наглашава: „Црква се као живот и благодат остварује кроз своје богослужење. Грчка реч за богослужење – литургија – значи много више од заједничке молитве: она означава саборну радњу у којој свако узима делатног учешћа, као живи учесник а не само као ‘похађалац’. Природа ове радње истовремено је и саборна и лична. Саборна је стога што се кроз јединство и веру, сваког њеног учесника остварује и испуњава реалност Цркве, тј. присуство Христово међу верујућима у Њега. Лична је стога што се та реалност вазда односи на мене, дарује мени, за моје лично изграђивање, за моје лично узрастање у бла-годати. Тако сам ја у богослужењу делатни ‘изградитељ’, Цркве – што и јесте моја хришћанска дужност – али, у исто време, сам и њен ‘корисник’, јер ми се ту свеколико богатство Цркве, нуди и даје као Божански дар“(Шмеман 1992, 105). Овај дар који се нуди у Цркви је есхатолошког карактера јер се верни у заједници све-тих идентификују са Христом. То је могуће захваљујући делатности Светога Духа, који чини да се будућност опитује као вечна садашњост Осмог незалазног дана. У обожењу се остварује циљ Божијег стварања човека, а предокус овог будућег обоженог стања људске природе, остварује се у Литургији Цркве.
Кључне речи
Обожење, благодат, Србљак, слобода, љубав, заједница, Христос, причешће, природа, образовање, васпитање, Црква.