Допринос Сергија В. Троицког проучавању Законоправила Светог Саве
Учитавање...
Датотеке
Датум
2023
Аутори
Наслов журнала
Журнал ISSN
Наслов волумена
Издавач
Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву
Апстракт
Проучавање Законоправила Светога Саве, којим се бавио највећи српски канониста Никодим Милаш, интензивирано је половином прошлог века захваљујући Троицком, Мошину, Јагићу, Соловјову и многим другим бугарским и руским истраживачима. Сви они давали су своје научне судове који су постали предмет савремених научних истраживања. Ипак, научни ставови Троицког су скоро потпуно уклонили сумњу у ауторство Светога Саве по питању Законоправила. Стога, овај рад има за циљ да истакне допринос Троицког савременом сагледавању и перцепцији Законоправила Светог Саве које је, по његовим речима, и после доношења нових, модернијих српских закона, и даље остало главна правна колекција, допуштајући новим колекцијама и зборницима само помоћна и супсидијарна својства. Његови ставови о томе како треба издати Светосавску Крмчију били су кључни када је посреди издавање Иловичког и Сарајевског преписа Законоправила са тумачењима.
Опис
Допринос Сергија Викторовича Троицког изучавању Законоправила Светог Саве је неизмеран. Он је отворио сасвим нове хоризонте научне критике, пре свега својом фундаменталном студијом Како треба издати Светосавску Крмчију (Номоканон са тумачењима). Доказивао је немилосрдно, прецизном и јасном научном апаратуром, аутентичност Номоканона чији је аутор неоспорно Свети Сава. Није штедео своје противнике понекад и оштре критике која никада није била произвољна него, напротив, веома прецизно заснована на необоривим аргументима што смо покушали да, бар донекле, покажемо. Колико је важна Светосавска Крмчија сведочи чињеница да „почев од 1219. године па до XIX столећа, а делом и у XX столећу, ова књига је служила као главни правни извор, као corpus iuris utriusque за сво источно словенство, за све православне словенске Цркве, а делом и за државе са православним словенским становништвом, за Србију, за Бугарску, за Русију, те делимично и за румунску цркву” (Троицки 1952, 1). Архијерејски Сабор СПЦ је 1939. године донео следећу одлуку: „Законик Крмчија има важити као официјелни наш канонски зборник, све док се не замени новим” (АС 63, Зап. 145).
Кључне речи
Номоканон, Законоправило, Крмчија, Црква, грађанско право, црквено право.