Епидемиолошке одлике болничких пролива које изазива Clostridium difficile у установи терцијарног нивоа здравствене заштите у Србији

Једноставна страница ставке
dc.citation.epage489
dc.citation.spage482
dc.citation.volume14
dc.contributor.authorШуљагић, Весна
dc.contributor.authorЂорђевић, Драган
dc.contributor.authorЛазић, Срђан
dc.contributor.authorМијовић, Биљана
dc.date.accessioned2023-09-11T11:58:34Z
dc.date.available2023-09-11T11:58:34Z
dc.date.issued2013
dc.description.abstractУвод Данас се међу најзначајније узрочнике пролива у болничкој средини сврстава Clostridium difficile (C. difficile). Широк спектар обољења које ова бактерија изазива познате су под називом „болести повезане са C. difficile“ (енгл. Clostridium difficile associated disease – CDAD). Развоју CDAD обично претходе примена антимикробне терапије и фекално-орална инфекција бактеријом C. difficile. Последњих година епидемиолошка слика CDAD се значајно променила. Недавно је установљен хипервирулентни епидемијски сој BI/NAP1/027, узрочник тешких епидемија у Северној Америци и Западној Европи. Циљ рада Циљ истраживања је био да се одреди учесталост фактора ризика за настанак CDAD код болесника оперисаних у Војномедицинској академији (ВМА). Методе рада Испитивањем су обухваћене особе оперисане у ВМА од 1. јануара до 31. децембра 2010. године. Примењена је угнежђена анамнестичка студија. Испитаници су сврстани у две групе: оне са CDAD и оне без CDAD (контролна група). Испитаници су клинички праћени проспективно, а подаци о њима су прикупљани упитником током рутинског епидемиолошког надзора. Резултати Током 2010. године стопа инциденције CDAD у ВМА је била 3,3 на 10.000 болничких дана. Униваријантна регресиона анализа је показала да су дужина примања једног антибиотика и дужина примања два антибиотика, као и истовремено примање два антибиотика, значајно чешће уочени код болесника са CDAD у односу на оперисане болеснике без CDAD. Независан фактор ризика за настанак CDAD била је дужина примања једног антибиотика. Закључак Смањење стопе инциденције CDAD постиже се применом поузданих мера превенције и сузбијања: рационалном употребом антибиотика, раним постављањем дијагнозе и лечењем инфицираних особа, њиховом контактном изолацијом, правилном дезинфекцијом, те сталном едукацијом медицинског и немедицинског особља.
dc.identifier.doi10.2298/SARH1308482S
dc.identifier.urihttps://vaseljena.ues.rs.ba/handle/123456789/731
dc.language.isosr
dc.publisherSerbian Medical Association
dc.sourceSrpski arhiv za celokupno lekarstvo
dc.subjectболести повезане са Clostridium difficile (CDAD); фактор ризика; епидемиологија; превенција и сузбијање
dc.titleЕпидемиолошке одлике болничких пролива које изазива Clostridium difficile у установи терцијарног нивоа здравствене заштите у Србији
dc.typeArticle
Датотеке
Оригинални завежљај
Сада се приказује 1 - 1 од 1
Сличица
Име:
Епидемиолошке одлике болничких пролива које изазива Clostridium difficile у установи терцијарног нивоа здравствене заштите у Србији.pdf
Величина:
1.98 MB
Формат:
Adobe Portable Document Format
Опис:
Преузимање
Свежањ лиценце
Сада се приказује 1 - 1 од 1
Сличица
Име:
license.txt
Величина:
1.71 KB
Формат:
Item-specific license agreed to upon submission
Опис:
Преузимање
Колекције
Медицински факултет [Научни радови] / Faculty of Medicine [Scientific papers]