Пол Тилих и пастирско богословље
Учитавање...
Датум
2019
Аутори
Наслов журнала
Журнал ISSN
Наслов волумена
Издавач
Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву
Апстракт
У раду је изнесен преглед пасторалне теорије немачког и америчког теолога Пола Тилиха. С обзиром на његово уважавање савремене медицине и психологије, као и дубоко разумевање културе и симболичких облика, Тилих је формулисао занимљиве смернице за развој пастирског богословља у савременом добу. Иако је био протестантски теолог, његова мисао је неизбежна и изузетно вредна у свакој расправи о односу хришћанства и културе, што свакако спада и у интересовање православног пастирског богословља. Због тога ће у раду, упоредо са прегледом Тилихове пасторалне теорије, бити изнете и оцене
њене валидности из православне перспективе.
Опис
У расправама о односу хришћанства и културе у 20. веку немачки и амерички теолог Пол Тилих дао је велики допринос. То се најпре види у збирци његових есеја насловљеној Theology of Culture (на нашем говорном подручју преведена и штампана 2009. године), али и у бројним другим радовима у којима он развија теорију о симболима, религији као крајњој заокупљености и теономији у области етике и културе. Насупрот Бултману, који је критиковао митско и симболичко мишљење и инсистирао на демитологизацији новозаветног текста, Тилих је истицао потребу за делитерализацијом, тј. за разумевањем митова као митова и симболâ као симболâ: сагрешење није у самој природи симбола и мита већ у њиховом буквалном тумачењу. То је одвело Тилиха до разумевања истинског значаја симболичких израза за човека у свим историјским епохама, па и у нашем научном добу: без њих је људски род осуђен на егзистенцијалну кризу која може изродити невиђена зла. Тако се Тилих придружује Јунгу у жаљењу за преко потребним симболима божанског, истовремено дефинишући повратак симболима као битан задатак
савремене теологије. Овај циљ, међутим, не остварују систематска или историјска теологија већ, како је инсистирао Тилих, пасторална теологија са сродним практичним дисциплинама. Тилих је првенствено био систематичар: тритомна Систематска теологија вероватно је најпознатије његово дело, поред Теологије културе, Храбрости бивствовања, Протестантске ере, итд. Ипак, бројни аутори су приметили да је Тилих истовремено био и предан пасторални теолог, тј. да његов теолошки систем за врхунац има управо практичну теологију. Тако Дон Браунинг тврди да се „интересовање за лични чин свештенослужења налази у средишту његовог систематског богословља“ (Browning 1968, 41). Овај аспект Тилихове мисли, међутим, ретко добија заслужену пажњу, а у оквиру наше практичне теологије је потпуно непознат. Из тог разлога, у наставку ће бити изнете основне тезе Тилихове пасторалне теорије, као и процена њене вредности за православну пастирску теологију.
Кључне речи
Пол Тилих, пастирско богословље, пастирска психологија, лечење, анксиозност, неурозе, религија, култура.