Појам покајања у службама Србљака као пута ка обожењу

Једноставна страница ставке
dc.citation.epage125
dc.citation.spage116
dc.citation.volume17
dc.contributor.authorСтупар, Владимир
dc.contributor.editorЂого, Дарко
dc.date.accessioned2024-03-01T10:32:43Z
dc.date.available2024-03-01T10:32:43Z
dc.date.issued2018
dc.descriptionПокајање као основна претпоставка пута ка обожењу је у службама Србљака присутно као израз новог начина живота светих. Покајање се не може правилно разумети без Цркве, то јесте без односа који имамо као личности са Богом и са ближњима. Личност која живи у покајању припада Цркви, односно заједници, тако да покајање има како лични тако и саборни карактер. Саборна димензија покајања је изражена у речима измирења са Христом односно са Црквом.1 Мера покајања јесте Царство небеско (Мт 4,17 и Мк 1,15), односно, мера покајања је-сте наш однос са Христом. Ову чињеницу наглашава Митрополит Амфилохије када за нови живот у покајању каже: „Мера тог живота је безмерна и неизмерна јер је он усмерен на Царство небеско, које се ‘приближило’. Што значи: његова мера је сам Христос као дародавац новог живота и новог људског Лика, силом Духа Светога“ (Радовић 1993, 146). Царство небеско није неки безлични садржај људских маштања и жеља, већ представља личносно општење са Христом или другачије речено светотајинско учешће у Телу и Крви Христовој. Обожење пред-ставља учешће у животу Свете Тројице, тако да покајање изражава управо тај нов начин живота. У том смислу, преображеног или обоженог живота који се назива и живот по јеванђељу, Свети Игњатије Брјанчанинов види покајање када каже: „Покајмо се, не само устима; посведочимо наше покајање не само малобројним, краткорочним сузама, не само спољашњим учешћем на црквеном богослужењу, вршењем црквених обреда, чиме су се задовољавали фарисеји. Принесимо, поред суза и спољашње побожности, и плод достојан покајања: заменимо греховни живот јеванђелским животом“(Брјанчанинов 2006, 109).
dc.description.abstractПокајање је основа живота светитеља, па према томе и сваког од чланова Цркве који хоће да достигну тајну слободе и љубави као начина постојања. Нарочито службе Србљака откривају покајање као пут ка обожењу у светотајинском јединству са Христом и позивају верне да крену тим путем. Минејске службе Србљака су парадигма молитвено-покајног двига ка Христу и откривају есхатолошку истину Цркве да је благодатни живот са Светом Тројицом и са светима, темељ будућег живота. Педагогија Цркве се открива у покајној пракси као љубав према Богу и ближњима, не само као есхатолошка истина обожених личности у заједници са Христом већ и као основ живота овде и сада.
dc.identifier.doi10.7251/CPBFSVO1817116S
dc.identifier.urihttps://vaseljena.ues.rs.ba/handle/123456789/1031
dc.language.isosr
dc.publisherПравославни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву
dc.sourceГодишњак, Часопис Православног богословског факултета Св. Василија Острошког
dc.subjectПокајање, грех, Србљак, обожење, слобода, љубав, благодат, Христос, ближњи, Црква
dc.titleПојам покајања у службама Србљака као пута ка обожењу
dc.typeArticle
Датотеке
Оригинални завежљај
Сада се приказује 1 - 1 од 1
Сличица
Име:
5941-Article Text-12325-1-10-20190514.pdf
Величина:
199.51 KB
Формат:
Adobe Portable Document Format
Опис:
Преузимање
Свежањ лиценце
Сада се приказује 1 - 1 од 1
Сличица
Име:
license.txt
Величина:
1.71 KB
Формат:
Item-specific license agreed to upon submission
Опис:
Преузимање
Колекције
Православни богословски факултет [Научни радови] / Faculty of Orthodox Theology [Scientific papers]