Прегледај по Аутор "Јелисавчић, Зоран"
Сада се приказује 1 - 3 од 3
Резултати по страници
Опције сортирања
- СтавкаДа ли постоји „догматска икономија“? (или о једној „издаји вјере“ Светог Василија Великог)(Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, 2020) Ђого, Дарко; Јелисавчић, ЗоранЈедна живописна епизода из године 372. осликава нам борбу коју су Свети Оци Кападокијци морали да воде истовремено на два догматска фронта: с једне стране, супротстављајући се аријанској јереси која је у то доба уживала нарочиту подршку цара Валенса, док су се, с друге стране, појављивале оптужбе да Свети Василије Велики „издаје православну вјеру“ тиме што не проповиједа Божанство Духа Светога користећи исте термине којима се никејска теологија служила да нагласи једносушност Оца и Сина. У раду се разматрају границе „икономије“ на пољу догматских учења кроз конкретан примјер односа Светог Василија Великог према онима који су у то доба из македонијевских кругова приступали Цркви. На примјеру догматске борбе, али и педагошког приступа Отаца IV вијека, осликани су закључци релевантни за савремени догматско-педагошки приступ у контрасту према бинарној схеми фундаментализма.
- СтавкаДуховна превирања IV и V века(Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, 2021) Јелисавчић, ЗоранАутор у овом раду излаже и анализира духовне покрете IV и V века који су имали непосредне везе са аскетским оцима. Посебна пажња је посвећена Оригену и оригенистичком покрету, затим гностицизму, Евагрију Понтијском, Светом Макарију Великом и Светом Дијадоху Фотичком. Наиме, у питању су покрети који су оставили највише трага у формирању византијске мисли и православне Цркве. Неки од јеретичких покрета ове врсте су успешно сузбијени у самом зачетку, а неки су преживели кроз векове и поново су се појавили, у другом облику, у позном средњем веку. Аутор износи преглед ових покрета и разматра њихов утицај на развој православног богословља.
- СтавкаТеологија као наука у учењу Светог Дијадоха Фотичког(Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, 2013) Јелисавчић, Зоран; Голијанин, ВедранРад се бави историјским развојем и садржајем појма „теологија“ од старогрчке мисли до 5. века по Христу. Наглашава се разликовање овог термина у антици и хришћанству. Док је у антици теологија имала уопштено значење науке о боговима и била синоним за митологију, у патристици она напушта политеистичке примесе и постаје наука о Једном Богу. Новина је и светоотачко разликовање теологије и икономије, тј. Бога самог по себи (Deus absconditus) и Бога откривеног и пројављеног у свету (Deus revelatus).