Прегледај по Аутор "Ерић, Бошко"
Сада се приказује 1 - 7 од 7
Резултати по страници
Опције сортирања
- СтавкаАНТРОПОЛОГИЈА ОРИГЕНА ПОСМАТРАНА КРОЗ ОРИГЕНОВО УЧЕЊЕ О ДИХОТОМИЈИ И ТРИХОТОМИЈИ ЧОВЕКА(Центар за црквене студије Ниш, 2013) Ерић, БошкоУ овом раду представљен је један аспект Оригенове антропологије кроз анализу дихотомне и трихотомне поделе човека. Обе ове поделе налазе се у његовим делима. Аутор започиње рад кратким приказом стварања човека, као и представљањем особености Оригеновог истраживачког рада. Затим се окреће дихотомији и трихотомији, анализирајући их одвојено, према контекстима у којима се јављају. На крају рада излажу се још нека антрополошка учења Оригена (објашњења мучеништва, брака и девствености) преко којих аутор показује које је последице на Оригенову антропологију, али и на његов живот, оставило овакво (уједно дихотомнo и трихотомно) виђење човека.
- СтавкаАпокрифни Псалми 152–155 Увод и превод(Епархија браничевска, 2022-04-05) Ерић, Бошко
- СтавкаБеседа Јакова Серушког О љубави(Епархија браничевска, 2023) Ерић, БошкоМемре представљају беседе у стиховима, настале на основу евхаристијског искуства, упућене конкретној литургијској заједници. Један од најпознатијих писаца ових беседа јесте епископ Јаков Серушки, за кога су карактеристичне мемре које се дотичу најдубљих богословских и онтолошких тема. У једном од ових мемри, централна тема је љубав, али љубав схваћена као начин постојања и Бога и човека, у христолошком кључу, пројављена у најдиректнијим сотириолошким последицама. У прилогу рада аутор доноси превод Мемре 26., која је насловљена речима О љубави.
- СтавкаМадраше Светог Јефрема Сиријског о Јони и Ниневљанима(Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, 2018) Ерић, Бошко; Ђого, ДаркоАутор рада доноси кратак увод који је кључан за правилно разумевање Јефремових мадраша, а у ком објашњава која је њихова улога, тј. са којим циљем их је Јефрем писао и наглашава да је само са правилним разумевањем шта су мадраше могуће избећи погрешно разумевање (може да се каже и целокупне) Јефремове мисли, као и да се избегне предрасуда о овом сиријакофоном светитељу да је он само велики песник, али не и богослов. Након увода аутор доноси превод "Мадраша о Јони и Нинивљанима", а које су део једне веће колекције под називом "Мадраше о девствености". На крају се извлачи закључак који за своју основу има Јевремову праксу писања и извођења мадраша, а који може да помогне и при данашњој Црквеној мисији.
- СтавкаНарсајева „Мемра о пресељењу Еноха и Илије“ – увод, превод, анализа и поређење(Универзитет у Београду Православни богословски факултет Београд, 2018) Ерић, БошкоНарсај живи у петом веку и један је од најпознатијих писаца на сиријском језику. Био је противник сабора у Ефесу и један је од бранилаца богословља Теодора Мопсуестијског, Диодора Тарсијског и Несторија. У овом раду аутор нам доноси краћи увод, а потом и превод са сиријског изворника Нарсајеве „Мемре о пресељењу Еноха и Илије“, након којег следи анализа учења које се налази у мемри, као и његово поређење са православним учењем. Као противник одлука сабора у Ефесу и бранилац „несторијанизма“, Нарсај ће и у овој мемри да изнесе неке од теза своје христологије и сотириологије. У њима он указују на то да је оваплоћење Сина Божјега непотребно (у оној мери и на онај начин како га исповедају халкидонске и већина дохалкидонских цркава) за наше спасење. Према њему, човек се спашава тако што га Бог силом Својом узвиси, уздигне, а не решавањем човековог онтолошког проблема који свој основ има у чињеници да је створен из небића. Поред овога, аутор настоји да докаже да у сотириологији Нарсаја васкрсење Христово игра минималну улогу и, поредећи је са сотириологијом Светог Максима Исповедника, настоји да укаже на недостатке оваквог разумевања Христове улоге у спасењу људи.
- СтавкаПедесет четврта катедрална беседа Севира Антиохијског: увод, сирски текст и превод на српски(Београд, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, 2022) Ерић, БошкоThis paper contains an introduction, the Syriac text, and a translation into Serbian of the „FiftyFourth Cathedral Homily” of Severus of Antioch. In the introduction the author presents the most important events 282 Теолошки погледи / Theological Views LV (2/2022) from Severus’ biography, then he reviews the recent articles on Severus of Antioch published in Serbian. He shows that most of the works dealing with Severus of Antioch focus on the problem of his Christology, and notices that the Serbian readers cannot get acquainted with Severus’ teaching on other subjects. An exception is an article by P. Jevremović, in which he deals with Severus’ understanding of the development of human personality. By translating this homily, the author aims to expand the comprehension of Severus’ thoughts, at least on one subject. Afterward, the teaching of the Homily on the Christians’ visiting the theaters and participating in the spectacles at the hippodrome is compared with the similar homilies of John Chrysostom – Severus’ predecessor as a preacher in Antioch, whose acme was about a century and a half before him, and Jacob of Serugh — Severus’ contemporary and ally against the confession of faith of the council of Chalcedon (451). What all three authors have in common is that they advise Christians against visiting such spectacles because they are related to paganism — they are dedicated to pagan gods, and are held to honor them. Moreover, these spectacles are often lewd, and immoral, and this not only affects salvation, but also affects everyday life, family relations, and relationships with the wider community. From this, it can be concluded that Severus remains faithful to the Christian tradition. In addition to this, in this homily Severus reminds Christians of the way they should treat animals, a reminder useful also for modern Christians who face environmental challenges, and that the animals are also God’s creations and should not be abused. Severus ends the homily by rejecting the practice of rare communion of the Body and Blood of Christ and urging Christians to take communion frequently.
- СтавкаШест писама на арамејском из Хермопоља. Увод, језичка анализа, коментар, арамејски текст и превод(Филозофски факултет у Бањој Луци, 2023) Ерић, БошкоАутор започиње рад краћим уводом у ком обрађује историју Арамејског народа и језика. Креће од хипотетичких почетака, тј. везе Амореја и Ахламу народа са Арамејацима, као и првог конкретног помена Арамејаца у 12. веку пре Христа, па до ахеменидске Персије, посебно се задржавајући на ширењу арамејског језика. Затим, прелази на представљање особености арамејског језика коришћеног у Хермопољу кроз анализу шест писама које је написао исти аутор у 6. и 5. веку пре Христа, тј. у чему се огледа сличност тог дијалекта, са дијалектима који су му претходили и следили. Након овога, аутор указује на важност изучавања ових и сличних текстова, како за разумевање свакодневног живота и културе арамејског народа у једном историјском тренутку, тако и за разумевање историје јеврејског народа и за изучавање Светог Писма. На крају овог дела рада, пре него што пређе на препис и превод на српски ових шест писама, аутор указује на неке особености конкретног превода на српски и како је неке арамејске изразе и термине преводио на српски.