Православни богословски факултет [Научни радови] / Faculty of Orthodox Theology [Scientific papers]

Трајни URI за ову колекцију

https://repozitorijum.ues.rs.ba/handle/123456789/42

Потражи

Прегледај Православни богословски факултет [Научни радови] / Faculty of Orthodox Theology [Scientific papers] по Аутор "Топаловић, Владислав"

Сада се приказује 1 - 5 од 5
  • Сличица
    Ставка
    Библијска економска етика данас: Одређени аспекти библијске економске етике у свјетлу савремених социолошко-политичких питања
    (Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, 2018) Топаловић, Владислав; Ђого, Дарко
    Однос према богатству и сиромаштву у појединим књижевним цјелинама Старог и Новог Завјета поставља темеље једне библијске, теолошке економске етике која захтије-ва борбу против сиромаштва и позива вјернике на друштвену солидарност. Због таквог садржаја многи савремени социолошки концепти и идеологије користе Свето Писмо као референтну тачку. Како љевичарске, тако и неолибералне друштвене и економске теорије представљају древне библијске ауторе као своје далеке „претке“. Рад представља преглед библијског схватања сиромаштва и богатства и то схватање ставља у дијалог са савременим теоријама.
  • Сличица
    Ставка
    Знак пророка Јоне
    (Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, 2019) Топаловић, Владислав
    У раду се сагледава питање религијског плурализма на примјеру Књиге пророка Јоне. Својим универзалним концептом спасења аутор ове старозавјетне књиге, која је настала у постегзилном добу, стоји насупрот партикуларизма Јездре и Неемије. Посебну важност у тексту ове књиге има Божије име „Бог Небески“, које означава то да је Он универзалан и наднационалан. У хришћанској егзегези Књига пророка Јоне често је служила као основ антијудаистичких тумачења. Јона је приказиван као типични Јудејац. Савремена хришћанска теологија треба да нађе модел односа са сопственим антијудејским насљеђем и понуди тумачење Књиге пророка Јоне које ће бити прихватљиво у религијски плуралистичком контексту.
  • Сличица
    Ставка
    Крв његова на нас и нашу дјецу“ (Мт 27, 25) – могућност једне филојудејске егзегезе
    (Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, 2020) Топаловић, Владислав
    Мт 27, 25 спада у текстове који чине камен спотицања у дијалогу јудејства и хришћанства. Аутор тежи да укаже на некоректност и опасност антијудејског и анти-семитског тумачења Мт 27, 25. С тим циљем, наведене ријечи посматра кроз историјски контекст, који чини ситуација у Цркви, у чијем је миљеу Јеванђеље по Матеју настало, ана-лизира одређене изразе који се у тексту користе и врши упоређивање са изразима упот-ријебљеним у паралелним синоптичким текстовима и остатку Новога завјета. Такође, на-прављен је осврт на историју тумачења наведеног текста и на коментаре који су се сматра-ли антијудејским. Текст показује да је неоправдано антијудејско читање Мт 27, 25. Такође, неоправдана су и једнострана читања појединих патристичких коментара овога текста у којима се препознаје антијудаизам. Мт 27, 23 је текст који је и те како могуће тумачити као израз перспективе за јудејство, а не као израз антијудаизма.
  • Сличица
    Ставка
    Литургијске и литерарне карактеристике Псалтира
    (Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, 2014) Топаловић, Владислав; Тупеша, Ненад
    У раду аутор разматра положај Псалтира у хришћанском богослужењу, однос појединачних Псалама према старојеврејском култу и литерарно јединство Псалтира. Иако је некада био „кичмени стуб“ црквеног богослужења Псалтир је неоправдано запостављен у тренутним богослужбеним праксама. У древном јудејству су храмовно богослужење и лична молитва појединца чинили његов „животни контекст“. Због тога се дуго сматрало да је Псалтир збирка насумично скупљених, дивергентних богослужбених текстова која нема унутрашњу кохезију и литерарно јединство. У новије вријеме се све више увиђа кохерентност Псалтира, што се одражава на модерну егзегезу која је све мање „егзегеза Псалама“, а све више „егзегеза Псалтира“. Приликом поновног „враћања“ Псалтира на мјесто у православном богослужењу које му припада, требало би водити рачуна и о његовој литерарној цјеловитости.
  • Сличица
    Ставка
    Склерокардија (окорелост срца): Двије новозавјетне перспективе за Израиљ
    (Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, 2013) Топаловић, Владислав; Голијанин, Ведран
    У тексту је ријеч о двије различите новозавјетне интерпретације Израиљске окорелости срца. Јеванђеље по Матеју налази у окорелости образложење за тврдњу да Израиљ није хтио да Исуса Христа препозна као Месију. Стога, Израиљ је безнадежно отпао. Код Матеја, Израиљев пад је означен као коначан и односи се на цијели народ. Свака мисија према Израиљу је немогућа. Насупрот Матеју, у Павловој Посланици Римљанима окорелост срца Израиљаца је дјелимична и временски ограничена.