Православни богословски факултет [Научни радови] / Faculty of Orthodox Theology [Scientific papers]
Трајни URI за ову колекцију
Потражи
Недавне прослеђене ставке
- СтавкаНезлобиво, али не и неразумно“ O јуродивој и дјечијој перспективи у књижевно-богословској мисли Милана Радуловића(Институт за књижевност и уметност - Београд; Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, 2018) Ђого, ДаркоУ раду се полази од уживљања у (јеванђеоску) теологију Дјетета, на основу које је могуће разумјети књижевнотеоријску и књижевнокритичарску мисао Милана Радуловића. Та мисао исказује се као јуродива у свом прикривеном снисхођењу пред свим оним умјетничким односно књижевномислилачким недостацима у дјелима аутора којима се Радуловић бавио. Као поткрепљење таквог (дјетињастог) приступа које проистиче из незлобивости душе тумача, служи метакритички и теолошки осврт на Радуловићево читање дјела Добрице ћосића и Борислава Пекића, која – ма колико то необично звучало – у себи чувају потенције несвјесне или неосвијешћене хришћанствености.
- СтавкаАНТРОПОЛОГИЈА ОРИГЕНА ПОСМАТРАНА КРОЗ ОРИГЕНОВО УЧЕЊЕ О ДИХОТОМИЈИ И ТРИХОТОМИЈИ ЧОВЕКА(Центар за црквене студије Ниш, 2013) Ерић, БошкоУ овом раду представљен је један аспект Оригенове антропологије кроз анализу дихотомне и трихотомне поделе човека. Обе ове поделе налазе се у његовим делима. Аутор започиње рад кратким приказом стварања човека, као и представљањем особености Оригеновог истраживачког рада. Затим се окреће дихотомији и трихотомији, анализирајући их одвојено, према контекстима у којима се јављају. На крају рада излажу се још нека антрополошка учења Оригена (објашњења мучеништва, брака и девствености) преко којих аутор показује које је последице на Оригенову антропологију, али и на његов живот, оставило овакво (уједно дихотомнo и трихотомно) виђење човека.
- СтавкаДА ЛИ ДАНАС ПОСТОЈИ ПЕНТАРХИЈА? (О „АУТОКЕФАЛИЈИ“, „СТАРИМ“ И „НОВИМ“ ПАТРИЈАРШИЈАМА ДАНАС)(Универзитет у Источном СарајевуПравославни богословски факултет„Свети Василије Острошки“, Фоча, 2023) Ђого, ДаркоУ раду аутор анализира појам пентархије у канонско-правном и црквено-историјском контексту у хеленској исловенофоној православној теологији. Показујући разлике уконцептуализацији система пентархије и аутокефалије између та два наративна тока, осликава се и разлика у идентитетима и указује на закључак према коме већ сада можемо говорити о два различита православна идентитета који су напрагу раздвајања, али и конфликта.
- СтавкаСРПСКА ЦРКВЕНА ПРОШЛОСТ БОСНЕ ДО XIII ВИЈЕКА:О „НЕПОСТОЈАЊУ УМЈЕТНОСТИ” И„АУТОКЕФАЛНОМ БОСАНСКОМ ХРИШЋАНСТВУ”(Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву; Филозофски факултет Пале, 2022-10) Ђого, ДаркоЦрквена прошлост „српске земље Босне” до сада се представљала углавном у неколико карактеристичних историјских схема којима се покушава подупријети идеолошко виђење „Цркве босанске” као „богумилске” тј. дуалистичке заједнице. У ту сврху се наглашавало „непостојање” црквене умјетности у Босни у средњем вијеку као и наводна потпуна црквена изолованост „Цркве босанске” у односу на околне процесе у црквеном и политичком животу. Ипак, археолошка и историјска истраживања показују постојање црквене умјетности и прије културе стећака као и повезаност процеса осамостаљивања црквене јерархије у западним српским земљама са процесима у источним српским земљама.
- СтавкаЕВХАРИСТИЈА ИЛИПРЕТХРИШЋАНСКА ПРОШЛОСТ.ЈЕДНА БОГОСЛОВСКАРЕЕВАЛУАЦИЈА ЧАЈКАНОВИЋЕВИХИСТРАЖИВАЊА О СЛАВИ(2023) Ђого, ДаркоУ мисли Веселина Чајкановића посебно се издвајају његова истраживања феномена крсне славе или крсног имена. Важност његовим запажањима придаје не само фундаментални значај овог феномена за питање о карактеру српског народа и његове религиозности, већ она почива и на изузетној посвећености Чајкановића расвјетљавању питања о поријеклу и суштини славе. Како је један од основних задатака његовог научног опуса била реконструкција „старе српскевере“, тј. паганских слојева у српским народним вјеровањима, чини седа су и његова истраживања феномена славе супстанцијално обиљеже-на овим захватом. Зато је врло важно да најприје разумијемо Чајкановићева гледишта у односу нехришћанске културе и библијске поуке, ада тек затим погледамо релевантност његових истраживања крсне славе. Аутор се труди да прошири Чајкановићеве парадигме постављенена Претпоставкама о дубински претхришћанском карактеру славе такошто ће документовати могуће ритуалне и семиолошке паралеле измеђукрсне славе и евхаристије.