Обожење – циљ васпитања и образовања у Србљаку
dc.citation.epage | 20 | |
dc.citation.spage | 11 | |
dc.citation.volume | 17 | |
dc.contributor.author | Ступар, Владимир | |
dc.contributor.editor | Ђого, Дарко | |
dc.date.accessioned | 2024-03-01T09:21:07Z | |
dc.date.available | 2024-03-01T09:13:52Z | |
dc.date.available | 2024-03-01T09:21:07Z | |
dc.date.issued | 2018 | |
dc.description | Србљак као богослужбена књига је на првом месту књига Цркве, а то значи да се употребом Србљака у богослужењу Цркве остварује богочовечанска педагогија у пракси. Циљ црквене педагогије се остварује у освећењу човекове личности, што је могуће у заједници са Светом Тројицом. Богослужење Цркве представља динамизам живота и молитве, тај динамизам је плод делатности Светога Духа, који води освећењу личности и благодатном сједињењу са Христом. Ово сједињење представља основ вечног живота, односно суштину живота Цркве као благодатне заједнице. У том смислу, Александар Шмеман наглашава: „Црква се као живот и благодат остварује кроз своје богослужење. Грчка реч за богослужење – литургија – значи много више од заједничке молитве: она означава саборну радњу у којој свако узима делатног учешћа, као живи учесник а не само као ‘похађалац’. Природа ове радње истовремено је и саборна и лична. Саборна је стога што се кроз јединство и веру, сваког њеног учесника остварује и испуњава реалност Цркве, тј. присуство Христово међу верујућима у Њега. Лична је стога што се та реалност вазда односи на мене, дарује мени, за моје лично изграђивање, за моје лично узрастање у бла-годати. Тако сам ја у богослужењу делатни ‘изградитељ’, Цркве – што и јесте моја хришћанска дужност – али, у исто време, сам и њен ‘корисник’, јер ми се ту свеколико богатство Цркве, нуди и даје као Божански дар“(Шмеман 1992, 105). Овај дар који се нуди у Цркви је есхатолошког карактера јер се верни у заједници све-тих идентификују са Христом. То је могуће захваљујући делатности Светога Духа, који чини да се будућност опитује као вечна садашњост Осмог незалазног дана. У обожењу се остварује циљ Божијег стварања човека, а предокус овог будућег обоженог стања људске природе, остварује се у Литургији Цркве. | |
dc.description.abstract | Обожење као реалност живота у Цркви се у опиту светотајинског јединства са Христом показује као остварена педагогија Цркве у пракси. Делатност Светог Духа у Цркви увек води ка Христу. Освећене личности у Цркви откривају тајну слободе и љубави као начина постојања. Нарочито службе Србљака откривају обожење као саборни догађај који се остварује у богослужењу Цркве а нарочито у Светој Литургији, показујући да је обожење коначни циљ живота и јединства са Богом. | |
dc.identifier.doi | 10.7251/CPBFSVO1817011S | |
dc.identifier.uri | https://vaseljena.ues.rs.ba/handle/123456789/1027.2 | |
dc.language.iso | sr | |
dc.publisher | Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву | |
dc.source | Годишњак, Часопис Православног богословског факултета Св. Василија Острошког | |
dc.subject | Обожење, благодат, Србљак, слобода, љубав, заједница, Христос, причешће, природа, образовање, васпитање, Црква. | |
dc.title | Обожење – циљ васпитања и образовања у Србљаку | |
dc.type | Article |
Датотеке
Оригинални завежљај
1 - 1 од 1
Учитавање...
- Име:
- 5934-Article Text-12311-1-10-20190514.pdf
- Величина:
- 199.17 KB
- Формат:
- Adobe Portable Document Format
- Опис:
Свежањ лиценце
1 - 1 од 1
Учитавање...
- Име:
- license.txt
- Величина:
- 1.71 KB
- Формат:
- Item-specific license agreed to upon submission
- Опис: