ТЕОЛОШКА ПОЛЕМИКА – ПРОТИВРЈЕЧНОСТ У ПРИДЈЕВУ?
Учитавање...
Датум
2014-05
Аутори
Наслов журнала
Журнал ISSN
Наслов волумена
Издавач
Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву
Апстракт
Очигледно је да у савременој српској теологији постоји извјесна тенденција да се „теолошка полемика“ устали као „жанр“ теолошког казивања. Ипак, до сада се није постављало питање колико је сам феномен „полемике“ компатибилан са описом теологије, онаквом какву су је описали аутори неопатристичке синтезе. На први поглед се чини да су данашње теолошке полемике само наставак вјековне праксе хришћанства да се о битним теолошким темама полемише. Ипак, поставља се питање: да ли је теолошка полемика легитимна као начин комуникације само ка онима „споља“ (хетеродоксним групама и мишљењима) или такође и ка онима унутра (богословима Православне Цркве)? Ако су постојале теолошке полемике „унутар“ Цркве за које није пресуђено ко је побједник полемике, шта то говори о функцији полемике у црквеном Предању, а шта о могућности разноликости унутар Цркве? Аутор у овом прилогу покушава да да одговор на ова питања истражујући појам и историју теолошке полемике.
Опис
Не треба превише богословске проницљивост да би се увидјело да је актуелни моменат у Српској Православној Цркви (ипак) понешто другачији од свега онога што смо имали прилике да видимо у скоријој прошлости. Наиме, послије периода установљивања и стабилизације тековина неопатристичке синтезе, очигледан је замах у критичком приступу личностима и дјелима која су тај подухват изнијели на својим плећима (о. Јустину Поповићу, Еп. Атанасију Јевтићу и само донекле у теолошком контексту Митр. Амфилохију Радовићу). Ово је вријеме „теолошке полемике“. Свијести модерне – која је очигледно формирала и свјест модерне теологије – чини се сасвим разумљивим да теолошка полемика постоји и да је легитиман начин јавног изражавања својих теолошких ставова. Заправо, сама чињеница да нико не поставља питање теолошке легитимности (теолошке) полемике говори колико су данашњи богослови заправо дјеца модерне и то у толикој мјери да је свијест модерне уједно инхерентна „теолошкој свијести“ или „уму Отаца“ у његовој неопатристичкој изведби. Јер сам концепт „теолошке полемике“ изазива, ставља на пробу концепт теологије онаквим каквим га представља неопатристичка синтеза. Тачније: он нас подсјећа на право значење и домете оног префикса „нео“ у „неопатристици“.
Кључне речи
Богословље, теологија, Црква, историја, критика