ВЈЕРА „318 НИКЕЈСКИХ ОТАЦА” У СРПСКОМ ПИСАНОМ НАСЉЕЂУ СРЕДЊОВЈЕКОВНЕ БОСНЕ И ХУМА
Учитавање...
Датотеке
Датум
2022
Аутори
Наслов журнала
Журнал ISSN
Наслов волумена
Издавач
Апстракт
Један од најзначајнијих представника богумилске тезе о карактеру „Цркве босанске” био је Александар Соловјов, српски научник руског поријекла, који је нарочито натегнуто интерпретирао понеке од глоса и маргиналија из библијских текстова насталих у средњем вијеку на овом простору. Међутим, увид у изворна документа, нарочито дипломатичку грађу, не само да оповргава овакво гледиште, већ даје сасвим другачију слику – богословље које можемо да читамо и тумачимо изузетно је православно, како у тријадолошком, такo и у христолошком кључу. Да бисмо упоредили валидност ова два супротстављена полазишта, најприје анализирамо Соловјовљеву интерпретацију израза „иночедаго от Оца” у Јн 1,13 који он узима као показатељ „дуалистичке теологије” босанских крстјана. Затим насупротњеговим гледиштима упућујемо на израз „318 никејских Отаца”који се сусреће у дипломатичкој грађи насталој у Хуму и Босни, а који својом богословском семантиком указује на неоснованост богумилске тезе и наводи на закључак да су токови хришћанског, православног, ћирило-методијевског Предања
били јасно засвједочени у теологији повеља с простора средњовековне босанске државе и Хума.
Опис
Кључне речи
А. Соловјов, „иночедаго от оца”, дуализам, богумилство , Никеја , 318 Отаца, православље, тријадологија, христологија, Хум, Босна