Знак пророка Јоне
Учитавање...
Датум
2019
Аутори
Наслов журнала
Журнал ISSN
Наслов волумена
Издавач
Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву
Апстракт
У раду се сагледава питање религијског плурализма на примјеру Књиге пророка Јоне. Својим универзалним концептом спасења аутор ове старозавјетне књиге, која је настала у постегзилном добу, стоји насупрот партикуларизма Јездре и Неемије. Посебну важност у тексту ове књиге има Божије име „Бог Небески“, које означава то да је Он универзалан и наднационалан. У хришћанској егзегези Књига пророка Јоне често је служила као основ антијудаистичких тумачења. Јона је приказиван као типични Јудејац. Савремена хришћанска теологија треба да нађе модел односа са сопственим антијудејским насљеђем и понуди тумачење Књиге пророка Јоне које ће бити прихватљиво у религијски плуралистичком контексту.
Опис
Књига пророка Јоне на специфичан начин иронизује вјерску затвореност (затуцаност) њеног главног јунака. Много је у њој елемената хумора – добар дио приче дизајниран је тако да изазове смијех код читалаца. Она исмијава Јонин партикуларизам и национализам. Она, тако, стоји на истим позицијама као и неколицина књига насталих у постегзилном периоду, као нпр. Књиге дневника које имају релативно отворен и интегративан концепт етноса, који укључује и странце и превазилази етничке границе. Такав концепт налазимо и у Књизи о Рути. Ипак, библијске књиге овога периода, ако их посматрамо као литерарну цјелину, јако су амбивалентне – у истом периоду настају и Књиге Јездре и Неемије које, сасвим супротно, заступају етничку искључивост која је најочитија у Неем 13 – у оштрој политици против мјешовитих бракова. Ово је још загонетније ако имамо на уму да Књиге дневника, Јездре и Неемије представљају јединствен књижевни и теолошки корпус и да постоји снажна литерарна и теолошка сродност између њих, па се у библијској науци сврставају у тзв. хронистичко историјско дјело.2 Књига о Рути и Књига пророка Јоне дјело су блиставих и храбрих дисидената свога времена; дисидената који су се успротивили политици искључивости „отаца јудаизма“ – Јездре и Неемије. Обје књиге, дакле, критикују партикуларистичке и националистичке тенденције постегзилног јудејства које представљају Књиге Јездре и Неемије. Књига пророка Јоне, зато, не иронизује само Јону, вјерску искључивост и затуцаност свога главног јунака, већ кроз њега и тенденције религијске искључивости и формализма у јудејству након вавилонског ропства.
Кључне речи
Антијудаизам, Бог Небески, егзегеза, Јона, Ниневија, партикуларизам, Персијско царство, универзализам.