Нарсајева „Мемра о пресељењу Еноха и Илије“ – увод, превод, анализа и поређење
Учитавање...
Датум
2018
Аутори
Наслов журнала
Журнал ISSN
Наслов волумена
Издавач
Универзитет у Београду Православни богословски факултет Београд
Апстракт
Нарсај живи у петом веку и један је од најпознатијих писаца на сиријском језику. Био је противник сабора у Ефесу и један је од бранилаца богословља Теодора Мопсуестијског, Диодора Тарсијског и Несторија. У овом раду аутор нам доноси краћи увод, а потом и превод са сиријског изворника Нарсајеве „Мемре о пресељењу Еноха и Илије“, након којег следи анализа учења које се налази у мемри, као и његово поређење са православним учењем. Као
противник одлука сабора у Ефесу и бранилац „несторијанизма“, Нарсај ће и у овој мемри да изнесе неке од теза своје христологије и сотириологије. У њима он указују на то да је оваплоћење Сина Божјега непотребно (у оној мери и на онај начин како га исповедају халкидонске и већина дохалкидонских цркава) за наше спасење. Према њему, човек се спашава тако што га Бог силом Својом узвиси, уздигне, а не решавањем човековог онтолошког проблема који свој основ има у чињеници да је створен из небића. Поред овога, аутор настоји да докаже да у сотириологији Нарсаја васкрсење Христово игра минималну улогу и, поредећи је са сотириологијом Светог Максима Исповедника, настоји да укаже на недостатке оваквог разумевања Христове улоге у спасењу људи.
Опис
Кључне речи
Нарсај, мемра, сиријски језик, Енох, Илија, несторијанизам, христологија, сотириологија, Максим Исповедник.